Na­uč­ni fun­dus Cr­ne Go­re bo­ga­ti­ji je za Mo­no­gra­fi­ju „Ze­ta”, ob­ja­vlje­nu na­kon vi­še­mje­seč­nog is­tra­ži­vač­kog ra­da gru­pe auto­ra. Iz­da­vač je Op­šti­na u okvi­ru Glav­nog gra­da Go­lu­bov­ci.
Monografija „Ze­ta” de­talj­no, si­ste­mat­ski i na­uč­no vred­nu­je te­ri­to­ri­ju sa­da­šnje op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da Go­lu­bov­ci ili ge­o­graf­sku oblast Cr­ne Go­re iz­me­đu Pod­go­ri­ce i Ska­dar­skog je­ze­ra, od­no­sno Ma­le­si­je i Ma­log Bla­ta. Auto­ri su uspje­li da sa­či­ne uspje­šnu pu­bli­ka­ci­ju ko­ri­ste­ći se raz­li­či­tim me­to­da­ma, po­čev od ne­po­sred­nog po­sma­tra­nja, in­ter­vju­a, do ana­li­za do­ku­men­ta­ci­je i če­šlja­nja isto­rij­ske gra­đe. Ovaj na­uč­ni rad je sam po se­bi svo­je­vr­sna za­li­ha ko­ju je mo­gu­će do­pu­nja­va­ti i ana­li­zi­ra­ti, ma­tri­ca na ko­joj će is­tra­ži­va­či mo­ći da ra­de. Ar­he­o­lo­ški po­da­ci uka­zu­ju na to da je na pro­sto­ru Ze­te mo­gu­će pra­ti­ti ži­vot lju­di – od pa­le­o­li­ta, pre­ko bron­za­nog i gvo­zde­nog do­ba, he­le­ni­zma, Ri­ma do ra­nog i ka­snog sred­njeg vi­je­ka. Ova oblast je kroz isto­ri­ju jed­no­stav­no po­ve­zi­va­la bal­kan­ski i me­di­te­ran­ski svi­jet.
Re­dak­ci­ja je ra­di­la u ti­mu, a ured­nik Mo­no­gra­fi­je „Ze­ta” je prof. dr Živ­ko An­dri­ja­še­vić, autor vi­še od 150 na­uč­nih ra­do­va.
– Mo­no­gra­fi­ja po­ka­zu­je da je Ze­ta pro­stor bur­ne po­li­tič­ke isto­ri­je i broj­nih spe­ci­fič­no­sti dru­štve­nog ži­vo­ta, ali i pro­stor kul­tu­re ko­ji obi­lu­je ra­zno­vr­snim ma­te­ri­jal­nim i ne­ma­te­ri­jal­nim na­sle­đem. Ma­lo se gdje, na za­i­sta ne­ve­li­kom pro­sto­ru, na­šlo to­li­ko ar­he­o­lo­ških na­la­zi­šta i sa­kral­nih spo­me­ni­ka kao na pod­ruč­ju Ze­te, ta­ko da ona u cr­no­gor­skim okvi­ri­ma pred­sta­vlja spe­ci­fi­čan pro­stor kul­tu­re. Po­red to­ga, Ze­ta se mo­že sma­tra­ti i cr­no­gor­skom ob­la­šću ko­ja je iz­gra­di­la spe­ci­fi­čan ob­lik dru­štve­nog ži­vo­ta, ko­ji je i da­nas pri­vla­čan kao pred­met et­no­graf­skih iz­u­ča­va­nja. S dru­ge stra­ne, sa­vre­me­ne ka­rak­te­ri­sti­ke Ze­te uka­zu­ju na nje­ne iz­u­zet­ne eko­nom­ske po­ten­ci­ja­le i ide­al­nu ko­mu­ni­ka­cij­sku po­zi­ci­ju, kao i na na­pre­dak ko­ji je u svom dru­štve­no-eko­nom­skom raz­vo­ju ostva­ri­la. Zbog to­ga ova mo­no­gra­fi­ja ima za cilj da afir­mi­še ne sa­mo na­sle­đe i pro­šlost Ze­te već i njen sa­vre­me­ni raz­voj i po­ten­ci­ja­le, po­ma­žu­ći da zna­nja o njoj bu­du pre­gled­na i la­ko do­stup­na – na­pi­sao je u uvod­noj ri­je­či Živ­ko An­dri­ja­še­vić.
An­dri­ja­še­vić po­ja­šnja­va da je pla­ni­ra­no da mo­no­gra­fi­ja po­sje­du­je oda­bra­nu su­mu no­vih i po­sto­je­ćih zna­nja o Ze­ti i da se ova zna­nja či­ta­o­ci­ma pred­sta­ve na jed­no­sta­van i pri­stu­pa­čan na­čin.
– To zna­či da na­mje­ra re­dak­ci­je ni­je bi­la da ovom pu­bli­ka­ci­jom do­bi­je­mo još jed­nu isto­ri­ju Ze­te, ko­ja bi po­či­va­la na ple­men­skom pre­da­nju, ni­ti da do­bi­je­mo sta­ti­stič­ki pre­gled nje­ne pro­šlo­sti i sa­da­šnjo­sti. Re­dak­ci­ja se zbog to­ga opre­di­je­li­la za kon­cep­ci­ju da oni­ma ko­ji mo­no­gra­fi­ju bu­du pi­sa­li na­met­ne oba­ve­zu da sa­či­ne na­uč­ni pre­gled pro­šlo­sti i sa­da­šnjo­sti Ze­te, nje­nog kul­tur­nog na­sle­đa i dru­štve­nih oso­be­no­sti, oda­be­ru su­mu neo­p­hod­nih i po­u­zda­nih zna­nja, ko­ja knji­gu či­ne na­uč­no ute­me­lje­nom i po­pu­lar­nom za naj­ši­ri krug či­ta­la­ca. Ukrat­ko, cilj je bio do­bi­ti pu­bli­ka­ci­ju ko­ja mo­že po­slu­ži­ti na­uč­ni­ci­ma – is­tra­ži­va­či­ma kao pod­sti­caj za no­va iz­u­ča­va­nja Ze­te, ali i kao šti­vo ko­je će do­pri­ni­je­ti afir­ma­ci­ji i po­pu­la­ri­za­ci­ji nje­ne pro­šlo­sti i sa­da­šnjo­sti. Kon­cep­ci­ja ko­ju je usvo­ji­la re­dak­ci­ja sa­dr­ža­la je i pre­po­ru­ku da mo­no­gra­fi­ja ni na ko­ji na­čin ne bu­de re­pli­ka ili ne­ga­ci­ja pu­bli­ka­ci­ja o Ze­ti ko­je su se ra­ni­je po­ja­vi­le, kao i da ona ne slu­ži bi­lo ko­joj ide­o­lo­škoj stru­ji u cr­no­gor­skom jav­nom i po­li­tič­kom ži­vo­tu – na­pi­sao je An­dri­ja­še­vić.
Pi­sa­nje odjelj­ka o ar­he­o­lo­škom na­sle­đu po­vje­re­no je Mi­tri Ce­ro­vić dok je et­no­graf­sko i kul­tur­no na­sle­đe Ze­te ob­ra­di­la Ta­nja Vu­jo­vić. To su seg­men­ti za one či­ta­o­ce ko­ji ne vo­le „su­vu” isto­ri­ju. Tu ćete na­ći ne­bro­je­no mno­go raz­vr­sta­nih po­da­tka o spo­meni­ci­ma ma­tri­jal­ne kul­tu­re – ob­ra­đe­ni su ar­he­o­lo­ški lo­ka­li­te­ti Mja­ce i Ve­lja Le­di­na, sta­ri gra­do­vi, od­no­sno utvr­de Ob­lun, Bal­šin grad i tvr­đa­va na Vranj­skoj go­ri, sa­kral­ni objek­ti – tri­de­se­tak cr­ka­va od ko­jih su dvi­je u ru­še­vi­na­ma. Od tri dža­mi­je oču­va­ni su ru­šev­ni osta­ci jed­ne u Go­ri­ča­ni­ma, sta­ri mo­sto­vi, pa­za­ri­šta, ublo­vi... Ob­ra­đe­ni su obi­ča­ji, pa le­gen­de zet­skog kra­ja ka­ko su se Vu­kov­ci „iz­ma­kli” od Mo­ra­če, za­što su se odi­ve zva­le Ko­sa­ra. Pi­sa­no je i o to­me da je car Du­šan ži­vio u Mat­agu­ži­ma kao i o ne­su­đe­noj bal­kan­skoj ca­ri­ci Da­ni­ci Pe­ru­no­voj, stra­da­nju vla­di­ke Da­ni­la Pe­tro­vi­ća 1702. ka­da se di­gla sva Ze­ta da bi sku­pi­li zlat­ni ot­kup... Tu je seg­ment o obi­ča­ji­ma, kao i još jed­na po­tvr­da da je kum­stvo naj­u­te­me­lje­ni­ji i naj­du­že oču­va­ni ob­lik bes­krv­nog srod­stva. Opi­sa­na je i ku­li­nar­ska tra­di­ci­ja, pa se ko­nač­no mo­že ot­kri­ti šta je za­pra­vo zet­ski ko­lač.
Iz pe­ra Sla­đa­ne An­đu­šić mo­že­te pro­či­ta­ti za­ni­mlji­vo po­gla­vlje o sa­vre­me­nom dru­štve­nom raz­vo­ju Ze­te. Sa­vr­še­nom pre­ci­zno­šću, po prin­ci­pu Ius est ars bo­ni et aequi, pra­vo je umi­je­će do­brog i pra­vič­nog, ob­ra­đe­ni su po­da­ci o sa­o­bra­ća­ju, sta­nov­ni­štvu, pro­stor­nom pla­ni­ra­nju, Na­ci­o­nal­nom par­ku Ska­dar­sko je­ze­ro, ad­mi­ni­stra­tiv­nom raz­vo­ju i po­li­tič­kom ži­vo­tu.
Pr­vih de­ce­ni­ja 20. vi­je­ka po­čeo je raz­voj spor­ta u Ze­ti, a ka­ko je te­kao do da­na­šnjih da­na za­pi­sao je Za­ri­ja Krač­ko­vić. U mo­no­gra­fi­ji će­te na­ći da je FK Na­pre­dak 1923. go­di­ne na Tre­šnji­ci igrao sa FK Bor­cem iz Pod­go­ri­ce 2:2, da je pr­vu fud­bal­sku lop­tu do­nio Ka­plan Mu­sta­gru­dić iz Go­ri­ča­na na po­klon kom­ši­ji Ri­zu Adža­gi­ću. U šti­vu će­te se in­for­mi­sa­ti i o us­pje­si­ma le­gen­dar­nog atle­ti­ča­ra Mir­ka Vu­ja­či­ća, a u dre­so­vi­ma pre­po­zna­ti i ne­ke po­li­ti­ča­re.
Sve o pro­svje­ti i zdrav­stvu što jed­na ova­kva pu­bli­ka­ci­ja tre­ba da ima na­pi­sao je dr No­vi­ca Vu­jo­še­vić, dok je eko­nom­ski raz­voj Ze­te u sa­vre­me­nom do­bu ob­ra­dio dr Ili­ja Krač­ko­vić. Mr Ivan Te­pav­če­vić na­pi­sao je pre­gled isto­ri­je Ze­te od do­se­lja­va­nja Slo­ve­na do kra­ja XX vi­je­ka. Lekturu potpisuje dr Miodarka Tepavčević.
Po­red autor­skog ti­ma, na iz­ra­di knji­ge ra­di­la su i dva ti­ma is­tra­ži­va­ča, či­ji je za­da­tak bio da iz­vr­še se­lek­tiv­na ar­hiv­ska is­tra­ži­va­nja, ko­ji­ma će se pro­ši­ri­ti fond zna­nja o ne­kim pe­ri­o­di­ma iz pro­šlo­sti Ze­te. Is­tra­ži­va­nja su oba­vlje­na u do­ma­ćim ar­hi­vi­ma i bi­bli­o­te­ka­ma u Ce­ti­nju i Pod­go­ri­ci.
Monografija „Ze­ta” objavljena je povodom 10 godina postojanja Gradske opštine Golubovci, na inicijativu Dušana Radonjića, predsjednika GO.
Lj.MINIĆ


Ori­gi­nal­ne ilu­stra­ci­je

Či­ta­o­ci­ma će si­gur­no bi­ti in­te­re­san­te i broj­ne ilu­stra­ci­je, do­ku­men­ti, sta­re fo­to­gra­fi­je i no­vin­ske vi­je­sti. Ta­ko re­ci­mo mo­že­te pro­či­ta­ti ka­ko je „Ce­tinj­ski vje­snik” u ok­to­bru 1911. go­di­ne iz­vje­šta­vao o ko­le­ri u Ze­ti ili „Glas Crn­gor­ca” 1907. go­di­ne o ze­mljo­rad­nič­koj za­dru­zi u Go­lu­bov­ci­ma.


Pr­vi put ob­ja­vlje­na fo­to­gra­fi­ja nov­ca sa Ob­lu­na

Po­se­ban seg­ment mo­no­gra­fi­je Ze­ta su fo­to­gra­fi­je. Ve­ći­na ih je ra­đe­na na­mjen­ski, a autor je De­jan Star­če­vić. Mno­gi od za­bi­lje­že­nih pred­je­la se ob­ja­vlju­ju pr­vi put. Me­đu ta­kvim je i fo­to­gra­fi­ja no­vac sa Ob­lu­na.